НЕ ХТЕ МАЈКА Понекада ноћу, када клоне тело из даљине завичај заболи па дозове моје родно село из сећања, ко да још постоји Заборавим тада оне муке све невоље, тешкоће и боли па ми у сну саме крену руке да загрле које срце воли Отишли смо у вихору