СИЛАЗАК У ПОЉЕ КОСОВО Ко у реку кад слази дуга, слазиш, сестро, у поље исто низ лестве невидљиве. Дрво се и сад завршава листом. Ал сад је то прича друга, а исте цркве и њиве. Још исто сунце сија, хлеб, вино и твоје лице. Исти је змијски ујед