Follow

НЕ ХТЕ МАЈКА Понекада ноћу, када клоне тело из даљине завичај заболи па дозове моје родно село из сећања, ко да још постоји Заборавим тада оне муке све невоље, тешкоће и боли па ми у сну саме крену руке да загрле које срце воли Отишли смо у вихору

· · ftp · 0 · 0 · 0
Sign in to participate in the conversation
Merovingian Club

A club for red-pilled exiles.